ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Међународни савет за игру који се налази под окриљем Унеска, установио је 1982. године, 29. април, дан рођења Жан-Жорж Новера, великог реформатора игре, као датум којим ће се свечано обиљежавати Међународни дан игре у будућности.

Право дјетета на одмор и слободно вријеме, учешће у игри и рекреативним активностима које одговарају његовој доби, могућностима и способностима је дефинисано чланом 31. УН Конвенције о правима дјетета, а државе потписнице се обавезују да осигурају сваком дјетету остваривање овог права без дискриминације по било којем основу. 

Игра и рекреација су неопходне за здравље дјеце и унапријеђују развој креативности, имагинације, самопоуздања, личне ефикасности, као и физичке, друштвене, когнитивне и емотивне снаге и вјештина (УН Комитет за права дјетета, Општи коментар број 17: О праву дјетета на одмор, слободно вријеме, игру, рекреативне активности, културни живот, члан 9.) 

Игра је најизразитији облик дјечје активности, спонтана је и добровољна, а њен значај лежи у физичком, спознајном и социјално-емоционалном развоју дјетета. У игри се изражавају радозналост, осјетљивост, физичка активност и потреба за сарадњом и заједништвом међу учесницима. 

Дијете се кроз игру афирмира, властитом активношћу стиче нова сазнања о себи и људима уопште, прерађујући, представљајући или замишљањем свог искуства. Односно, кроз игру дијете открива себе, али и свијет око себе. Дијете игру доживљава као нешто озбиљно јер у њој заправо истражује, комбинује, испробава и користи различите стратегије. Међутим, важност игре за развој и учење дјеце је често потцењена од стране одраслих. 

Конвенција позива државе чланице да поштују и унапријеђују ово право дјетета, те да "подстичу пружање одговарајућих и једнаких могућности за културне, умјетничке, рекреативне и слободне активности". 

Остваривање права дјетета на игру и слободно вријеме, на одмор, а то је вријеме када дјеца нису у предшколским или школским установама, захтијева сарадњу родитеља, школе и локалне заједнице, да би планираним и заједничким активностима допринијели да слободно вријеме дјеце буде квалитетно организовано, у складу са узрастом дјетета и његовим потребама и могућностима, јер, у противном, управо овај простор неорганизованог слободног времена код дјеце, је простор који отвара пут за различите облике неприхватљивог понашања код дјеце и разне злоупотребе дјетета.