ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Дан особа са Дауновим синдромом први пут је обиљежен 2006. године у великом броју земаља, а Генерална скупштина Уједињених нација одредила је 2011. године да 21. март буде свјетски дан обиљежавања особа са Дауновим синдромом, симболично због додатног 21. хромозома.

Даунов синдром је последица постојања једног хромозома више у ћелијама дијетета, па се зато Даунов синдром назива још и Тризомија 21. Овог дана грађани широм свијета се позивају да обувањем различитих чарапа покажу своју различитост и тако пруже подрушку особама са Дауновим синдромом.  

Овај дан обиљежавамо како бисмо пробудили свијест и разумевање али и дали подршку особама са Дауновим синдромом,  како би се побољшао њихов положај, а самим тим и квалитет њиховог живота, омогућило њихиви интегрисање у шире друштво, осигурало место у вртићима, школама.... 

Из Конвенције УН о правима дјетета и докумената који су настали из Конвенције, јасно произилази обавеза за побољшањем квалитета живота сваког дјетета, па и дјетета које има потребу за посебном бригом.  

Ефикасна брига о дјеци, која имају потребу за додатном подршком захтјева и додатне услове за њихов оптималан развој. Да би то било могуће, поред материјалних услова неопходно је да сви они који брину о дјетету на одговарајући начин буду међусобно увезани, кроз заједничко дјеловање и сарадњу. 

Начин на који је дијете прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вјештина и успјешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице неопходна је како би се оваквом дијетету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. 

Личност сваког дјетета је другачија али су права за свако дијете иста, стога је наша обавеза да омогућимо остваривање тих права у пуном капацитету поштујући принцип најбољег интереса дјетета.