ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Сваки облик насиља над дјецом је траума за дијете за цијели живот, посебно ако се ради о различитим облицима сексуалног злостављања и искориштавања дјеце и, додатно, кад то насиље траје годинама и у најмлађем узрасту дјеце и кад долази од најближих чланова породице.

Сексуално злостављање је најтежи облик насиља над дјецом и најгори је вид демонстрације моћи - емоционалне, економске, ауторитета, коју починилац користи и злоупотребљава дијете да  задовољи своје потребе. 

Истраживања показују да се ова врста насиља дешава у свим друштвеним слојевима независно од прихода, врсте и степена образовања, културе и друштвеног статуса, а жртва може бити свако дијете, дијете је жртва јер му вјерује. Починиоци ових дјела најчешће су лица за које нико и никада не би рекао да би то урадили, љубазни су, ,,знају са дјецом,, знају задобити њихово повјерење, обмањују их и манипулишу њима, а онда их уцјењују. Држећи их у сталном страху и уцјенама, смањују могућност да дијете о томе проговори. У оваквим ситуацијама, најважније је да се, одмах по пријави или сазнању да је дијете жртва сексуалног злостављања, дијете адекватно збрине, а то значи да се збрине изван средине у којој је претрпило насиље и да  му се обезбједи потребна помоћ и подршка укључујучи и медицинску и сваку другу помоћ зависно од потреба и да се хитно проведе темељна истрага о свим околностима случаја. Истрага мора да одговори  на бројна питања, између осталог и на питање  ко је заказао и која институција  није адекватно одговорила на потребе дјетета.

Дјеца имају право на заштиту од сваког облика насиља, злостављања и занемаривања и врло је важно да се о овим питањима говори и не само онда када се насиље догодило, али на начин који неће додатно угрозити дијете и његово право на заштиту достојанства и његове приватности. Зато пажњу треба усмјерити на присутност појаве насиља над дјецом и спремност система да на исту одговори, а не на конкретан случај и дијете појединачно