ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Генерална Скупштина Уједињених нација је прогласила 02.април као Свјетски дан свијести о аутизму, чиме се жели скренути пажња јавности у свијету на све већи проблем овог поремећаја, који се код дјеце најчешће развија у прве три године живота, и углавном се задржава до краја живота.

На жалост, и ове као и претходне године подсјећамо се на овај Свјетски да у условима пандемије када је потребно придржавање препоручених мјера заштите због болести изазване вирусом ЦОВИД-19, и у ситуацији када надлежни ресори и службе које пружају подршку дјеци са аутизмом имају потешкоће да адекватно одговоре потребама ове дјеце, што на жалост повећава и препреке са којима се дјеца са аутизмом сусрећу свакодневно у остваривању својих права.

Аутистичне особе имају потешкоће у комуникацији, социјалним односима, проблеме у учењу, почевши од раног усвајања основних навика, па до стицања апстрактних знања и социјалних вјештина. Сметње су највише изражене у домену комуникације, у разумјевању и прихватању правила и захтјева које социјалне ситуације постављају и усклађивању сопственог понашања у тим ситуацијама.

Свако дијете са аутизмом је посебно, а већина ова дјеце је у неким вјештинама изразито боља него у неким другим. Њихове слабије развијене вјештине и способности више заокупљају нашу пажњу, док оне високо развијене обично остају непримјећене или занемарене. Ипак, без обзира на различите способности, овладаности вјештинама и знањима, и различитости њихове личности сва ова дјеца имају тешкоће да свијет око себе разумију онако како га разумије већина њихових вршњака и зато је на друштвеној заједници одговорност да им омогући на адекватан начин укључивање и разумијевање.

Ма колико контакт дјетета са аутизмом са његовом околином може да изгледа необично, потреба за социјалним контактом увијек постоји, и они могу да уче, а родитељи су први природни учитељи свом дјетету. Учење самопомоћи и стицање основних навика је од велике важности за развој дјетета са аутизмом. Кроз ово учење моће му се помоћи да постане самосталније и тиме се може учинити лакшим живот и њему и цијелој породици. Програм едукације мора да буде индивидуално прилагођен како би дијете максимално развијало своје комуникативне, социјалне, сазнајне и друге вјештине, а првенствено потребно им је разумијевање средине у којој одрастају, средине која ће их прихватити са свим њиховим капацитетима и особеностима.

Као и друга дјеца са сметњама у развоју, тако и дјеца са аутизмом имају потребе као и њихови вршњаци, желе да се играју, желе да се друже, да похађају школу и да се у складу са својим могућностима оспособе за неко занимање.
Нажалост, дјеца са сметњама у развоју у свом животу наилазе на за њих често тешко савладиве препреке, које им не дозвољавају да свој живот живе на достојанствен начин. Друштвена заједница је дужна да створи услове у којима ће препреке на које наилазе ова дјеца бити отклоњене или барем смањене на најмању могућу мјеру, чиме ће дјеци са сметњама у развоју бити пружена потребна помоћ и подршка и омогућен достојанствен живот и укључивање у друшто у складу са њиховим капацитетима.

Зато, свијест о аутизму треба да буде присутна сваки дан, како би заједничким дјеловањем на свим пољима стварали услове за отклањање препрека које отежавају задовољавање потреба ове дјеце, њихово укључивање у друштво и како би разумијели проблеме са којима се сусрећу у свом одрастању, пружајући им континуирану подршку и пажњу у свим пољима њиховог одрастања, а прије свега у образовању и стицању жељених занимања.

Омбудсман за дјецу такође подсјећа и на обавезу поштовања и примјене УН Конвенције о правима дјетета, али и домаћих прописа у остваривању права дјеце са потешкоћама у развоју као и њихово равноправно учешће у друштву у којем ће моћи да живе као равноправни чланови заједнице, које подразумијева и адекватно школовање и стварање услова за самосталност, да уживају пун и достојанствен живот у условима у којима се обезбјеђује њихово право на достојанство и олакшава активно учешће у заједници.