ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Број: ОИ-К-БЛ-/21

         323-О/21 

 Дана: 25.03.2021. године         

 

     Саопштење за јавност 

           Омбудсмани Босне и Херцеговине и Омбудсман за дјецу Републике Српске                траже  хитно поступање надлежних органа у поступцима који се тичу дјеце     

Омбудсмани користе ову прилику да позову све надлежне органе, а посебно редовне судове, да у свим поступцима који се тичу права дјетета обезбиједе ажурност и ефикасност у поступању, руковедећи се најбољим интересом дјетета.   

У свом досадашњем раду омбудсмени су уочили да се највећи број жалби у области праћења права дјетета односи на повреде личних права дјетета о којима се одлучује у управним и судским поступцима, и то од стране надлежних центара/служби за социјални рад, правосудних органа, органа јединица локалне самоуправе, министарстава, фондова, институција и јавних установа. Управо је ријеч о надлежним органима које родитељи означавају као одговорне стране у поступцима пред инстититуцијама Омбудсмана, односно жале се на њихова (не)поступања.

Омбудсмани указују на потребу за интервенцијом надлежних органа у случајевима када се родитељи не могу споразумјети о остваривању права дјетета, старању о дјетету, односно о извршавању својих обавеза и одговорности и сл. Постоје бројни примјери у пракси када су ставови родитеља о питањима која се тичу дјетета различита. Омбудсмани су често свједоци ситуацијама када родитељи манипулишу дјецом, али и институцијама система и заправо се понашање родитеља, које није у најбољем интересу дјетета, не санкционише и при томе још тај родитељ користи сваку правну могућност да издејствује што дуже трајање поступака пред надлежним судовима.   

Омбудсмани се током истражних поступака обраћају судовима и захтијевају хитно поступање у грађанско-правним стварима када се одлучује о правима дјетета, препоручујући судовима да поступају и раде у најбољем интересу дјетета. Омбудсмани констатују да судови, у највећем броју случајева, уважавају мишљења и препоруке институција Омбудсмана и предмете узимају приоритетно у рад.