И у вријеме ванредне ситуације и ванредног стања обраћања грађана Институцији омбудсмана за дјецу наjчешће су у вези са остваривањем права дјетета на контакте и дружења са родитељем са којим не живи.

Обраћања су углавном везана за страх родитеља да ли ће други родитељ бити довољно одговоран, да ли ће заштитити дијете али и друге старије особе које би биле у контакту са дјететом, да ли ће га пустити на игралиште, родитељи наводе да због нових околности мјесто и вријеме предвиђено за контакте није могуће испоштовати јер је школски распоред дјеце другачији а и радне обавезе родитеља.

Родитељи заборављају да дјеца и у најранијем узрасту добро разумију емоционалну атмосферу у којој одрастају, да разумију и страхове родитеља и њихову забринутост, а сада је најважније да дјетету буду подршка, да се дјеца осјећају сигурно и заштићено.

Здравље дјеце је најважније и родитељи би, у овом ванредном стању, требали додатно предузети све потребне мјере, без обзира на њихове сукобе и неслагања, да заштите здравље и дјеце и породице, па и када је у питању остваривање права дјетета на контакте са родитељем са којим не живи.

Бројне су технолошке могућности којима се може обезбиједити да контакт буде редован и континуиран и без страха (телефон, вибер, скајп..). Без обзира што контакт путем дигиталних и/или комуникацијских средстава не може замијенити дружење и вријеме које проводе заједно уз држање за руку, ова средства ипак омогућавају да се контакти сачувају и у вријеме пандемије.

Важно јесте сачувати контакте дјеце и родитеља, али приоритет је сачувати животе и здраље и спријечити ширење инфекције, јер и пандемија и ванредно стање су привремени и проћи ће.