ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Поводом 4. јуна Међународног дана дјеце жртава насиља, Омбудсман за дјецу Републике Српске подсјећа јавност да дјеца доживљавају различите облике насиља. Ово је прилика да се поново нагласи велика важност заштите дјеце од било којег облика насиља и поново истакне потреба свеобухватног мултидисциплинарног приступа и сарадње свих надлежних органа, служби и установа.

Насиље над дјецом јавља се у различитим облицима - психичко и физичко насиље, занемаривање дјетета, сексуално искориштавање, насиље путем интернета и сл, при чему је велики проблем што се оно често не препознаје на вријеме па изостаје одговарајућа реакција надлежних, како у дијелу подршке и помоћи дјетету - жртви, тако и у дијелу утврђивања одговорности извршиоца.

У заштити дјеце од насиља у Републици Српској задњих година учињени су значајни помаци: потписан је Протокол о поступању у случају насиља, злостављања или занемаривања дјеце који је заживио у пракси, израђују се годишњи извјештаји о насиљу над дјецом у Републици Српској, програми превенције насиља су саставни дио наставног плана и програма у школама, донесен је Закон о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце, донесен је нови Кривични законик, рађено усклађивање прописа у области насиља у породици, успостављен је Центар за злостављану и занемарену дјецу при Клиничком центру у Фочи, установљени разни локални протоколи о сарадњи субјеката заштите, доносена стратешка и акциона документа на ентитетском нивоу, разне смјернице, итд.

Међутим, сви показатељи указују на потребу даље надоградње система заштите дјеце од насиља, а нарочито система превенције и подизања свијести широке и стручне јавности о дјеци која доживљавају насиље.

Важно је истаћи да је сваки облик насиља над дјецом неприхватљив и да сви одрасли имају и моралну и законску обавезу штитити и осигуравати права дјеце. Омбудсман за дјецу увијек истиче велику важност одговарајуће подршке дјеци - жртвама насиља, али и правилне и потпуне реакције према извршиоцима насиља.

Иако породица по својој суштини треба бити сигурно окружење за дјецу, нажалост, многа дјеца управо у својој породици доживљавају разне облике занемаривања и насиља. Насиље које дјеца доживљавају у својој породици не може бити одговорност само породице, већ је то озбиљан друштвени проблем и одговорност свих нас. Дјеца се често боје и стиде пријавити насиље, док дјеца најмлађег узраста не могу ни схватити неприхватљивост насилног понашања и несвјесно га прихватају као модел свог понашања у будућности. Стога је одговорност одраслих још већа јер је сваки облик занемаривања и насиља над дјецом озбиљна пријетња одрастању дјеце и оставља далекосежне посљедице у будућности не само за дијете, него и за друштво у цјелини.

Наша је обавеза да спречавањем свих облика насиља и занемаривања изградимо такво окружење за дјецу у којем ћемо им обезбиједити физички и психички интегритет, осигурати право на живот, право на поштовање њиховог достојанства, као и сва друга једнако важна права и слободе.

Дјеца имају право на одрастање у окружењу без насиља, јер само такво окружење подстиче правилан развој личности дјетета и ствара грађане одговорне и према себи и према другима.