ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Кризне ситуације и ванредна стања увијек доводе у питање остваривање основних потреба које се прије свега односе на сигурност цијеле породице и увијек изазивају осјећај несигурности не само код одраслих већ и код дјеце. Родитељи су у страху и под стресом због бриге/како сачувати породицу од инфекције, како сачувати посао, како савладати школско градиво, како помоћи родитељима који су болесни, а то се одражава и на функционисање цијеле породице и носи ризик насиља у породици.

Порука “Остани код куће” коју нам од почетка пандемије упућују надлежни, има за циљ сачувати животе и здравље и спријечити ширење инфекције и никако не значи, да дјеца или одрасли треба да трпе насиље у породици у којој им је сада, више него икада потребна сигурност и заштита.

Искуства земаља у којима је епидемија почела прије нас, али и у другим сличним кризним ситуацијама, на жалост показују да некада кућа није и дом и да није увијек најсигурније мјесто за свако дијете ни у вријеме пандемије.

Истовремено, дјеца су у вријеме пандемије све више упућена на кориштење интернета и дигиталних технологија, али на жалост и у тој комуникацији изложени су ризицима који су пријетња њиховом психофизичком развоју, прије свега различитим облицима насиља.

Да насиље не престаје са пандемијом потврђују и позиви институцији Омбудсмана за дјецу којима се указује на повреду права дјетета на заштиту од насиља, злостављања и/или занемаривања. Пријавама се указује да проблем насиља који је у породици био присутан и раније са пандемијом није престао. Али је са пандемијом појачан страх од насилника у изолацији, јер се дјеца боје да их због ванредног стања надлежни неће заштити, појачан је страх због бојазни да ли ће уопште ступити у контакт са надлежним, да ли ће их чути и видјети…

Због тога је врло важно да, без обзира на ванредно стање надлежне службе пошаљу поруку и покажу да су доступне и да ће реаговати, да ће предузети све потребне мјере прво да заштите дијете а онда и мјере против свих оних, који и у овим кризним ситуацијама угрожавају дјете и његов развој.