ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Циклус едукативних радионица „Да ли знамо шта је насиље?" у бијељинској регији настављен је посјетом Основној школи „Стеван Немања" у селу Горњи Драгаљевац.

На састанку, који је одржан са директором и школским педагогом сазнали смо да  ова сеоска школа има традицију дугу  преко 100 година (садашњи директор школе је некада и сам био њен ученик). Школа броји 381 ученика у 36 одјељења, који су поред централне школе распоређени у чак 12 подручних одјељења. Занимљиво је да ова школа поред педагога у свом тиму има и дефектолога - олигофренопедагога, што је свакако значајно за 15-оро дјеце са сметњама у развоју, који школу похађају на инклузивном принципу. Немају значајних проблема у вези са вршњачким насиљем. Ученици са проблематичнијим понашањем имају неповољну породичну ситуацију, која, према ријечима педагога, узрокује такво понашање.

Радионица је организована са ученицима IX2 разреда. Учесници су показали интерес, како за тему, тако и за рад и улогу Институције, о којој нису много знали. На интерактивном принципу, разговарало се о врстама насиља, његовим обиљежјима, узроцима и посљедицама. Посебно су жељели да разговарају о психичком, сексуалном и насиљу на интернету. Утисак који се наметнуо по завршетку радионице, у којој су сви учествовали кроз „игру улога", је да су ученици врло неповјерљиви у смислу коме се обратити и од кога тражити помоћ у случају евентуалног насиља, нарочито сексуалног. Углавном су родитеље препознали као адресу за помоћ и подршку, а понеки ученици чак ни родитеље.

На крају су гласно изразили задовољство што су могли на овакав начин да разговарају о, за њих, осјетљивим темама, и жељу за поновним дружењем.