ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Народна скупштина Републике Српске на 25. редовној сједници одржаној 3. јула  2018. године једногласно је усвојила Годишњи извјештај о раду Омбудсмана за дјецу за 2017. годину што довољно говори о односу Народне скупштине према Институцији, али и о сагласности о потреби системских рјешења у различитим ресорима ради унапређења система дјечије заштите у цјелини.

На истој сједници је за замјеника омбудсмана за дјецу именована др Нада Граховац, која ће ступити на дужност полагањем заклетве пред Народном скупштином.

Омбудсман за дјецу, у складу са Законом, обавезан је да Народној скупштини, поднесе извјештај о свом раду. Годишњим извјештајем Омбудсман за дјецу  приказује активности и рад Институције у извјештајном периоду, даје преглед података о пријавама којима се указује на повреде права дјетета по различитом основу и предлаже мјере и активности ради унапређења система дјечије заштите.

Омбудсман за дјецу констатује да је у посљедњих пар година осјетно примјетан већи степен сензибилитета наше друштвене заједнице за потребе дјеце и боље препознавање основних принципа Конвенције. Међутим, још увијек се код појединих субјеката, о одређеним питањима која су обухваћена Годишним извјештајем, препознају и констатују значајне недосљедности и недостатак пуног разумијевања за најбољи интерес дјетета. Овакве појаве изазивају негодовање јавности и доводе у сумњу повјерење грађана у ефикасност поступања појединих субјеката заштите. Овакав закључак изводи се из потврђене чињенице да је у извјештајном периоду забиљежен повећан број жалби код Омбудсмана за дјецу, а да се грађани нису претходно обратили надлежним службама очекујући на тај начин њихово ефикасније поступање. У исто вријеме, овакав тренд говори о повјерењу грађана у рад Омбудсмана за дјецу.

Омбудсман за дјецу сматра да је важно истицати примјере добре праксе у промоцији и заштити права и интереса дјеце, али се они на жалост још увијек не препознају у потребној мјери од стране стручне и друге јавности. Зато, надлежни ресори би своје активности, поред осталог, морали усмјерити на препознавање примјера добре праксе и ефикасних установа и/или служби.

Омбудсман за дјецу је у 2017. години поступао у укупно 722 предмета од којих су: 561 предмет отворен по примљеним појединачним пријавама/жалбама, 69 предмета покренутих по службеној дужности и 92 предмета пренесена из претходне године. Број предмета по којима се поступало у извјештајном периоду указује да је у односу на претходну годину повећан број поднесених пријава/жалби са 524 на 561.

У 2017. години Омбудсман за дјецу је урадио два посебна извјештаја: „Заштита права и интереса дјеце без родитељског старања" и „О твојим правима у твојој школи". У извјештајном периоду Омбудсман за дјецу је упутио надлежним субјектима републичког и локалног нивоа 25 препорука.

У складу са законом утврђеним овлаштењима Омбудсман за дјецу је доставио и мишљења на Нацрт Закона о средњем образовању и васпитању, Нацрт Кривичног закона и Нацрт Закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце.

Омбудсман за дјецу наглашава да је у извјештајном периоду било значајних помака у процесу усклађивања домаћих прописа са потребама дјеце и међународним стандардима. Нарочито се морају навести:

· Доношење Закона о дјечијој заштити је доказ да је држава препознала потребу остваривања и заштите права дјеце и у другим ресорима, а не само у социјалном сектору. Овим законом уређује се систем дјечије заштите који се заснива на праву и дужности родитеља да се старају о подизању и васпитању своје дјеце, праву дјетета на услове живота и обавезу државе да то омогући. Посебно се истиче да је законом утврђено право на матерински додатак у износу од 405 КМ за незапослену мајку, у трајању од 12 мјесеци, а за близанце и свако треће и наредно дијете у трајању од 18 мјесеци.

· Доношење Закона о регистру починилаца кривичног дјела сексуалног злостављања и искоришћавања дјеце је веома значајан корак у остваривању потреба додатне заштите дјеце од сексуалног злостављања и искориштавања. Успостављање евиденције-регистра починилаца ових кривичних дјела има за циљ заштиту дјеце и њихову сигурност кроз смањење повратника међу починиоцима ових кривичних дјела, те елиминисање сваке могућности да починиоци, или лица у евиденцији, буду ангажовани по било ком основу у раду са дјецом. Разлози за доношење овог Закона стоје и у чињеници да је починиоце ових дјела, према процјени стручњака, веома  тешко рехабилитовати, да је међу њима велики број повратника и да између два почињена дјела ове врсте временски период може бити врло дуг.

· Доношење Кривичног законика Републике Српске је укључило све иницијативе Омбудсмана за дјецу, као одговор на потребе дјеце и њихово право на заштиту од различитих облика сексуалног злостављања и искориштавања, а посебно: пооштрене су казне за починиоце кривичних дјела сексуалног злостављања дјеце; повећана је добна граница за добровољни пристанак на полни однос; утврђена је забрана обављања  позива, дужности и дјелатности у вези са дјецом починиоцима ових дјела; онемогућено је ублажавање казне починиоцима кривичних дјела сексуалног злостављања дјеце; утврђен је психосоцијални третман починиоца; застара за починиоце ових дјела рачуна се од пунољетства, а уводи и ново кривично дјело: „Повреда приватности дјетета".

· У извјештајном периоду усвојен је и Закон о фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања, и повреде дјеце у иностранству чије доношење, поред финансијске подршке, треба да допринесе квалитетнијим услугама здравства и отклони неједнакост у приступу овом праву, бољој информисаности родитеља, бржим процедурама  и једнаком приступу за сву дјецу без обзира на трошкове лијечења. Дјеца са тешким обољењима и ријетким болестима воде тешку борбу са болешћу, дуготрајним лијечењем и тешким терапијама.