ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

У Скопљу је 14. и 15. децембра 2016. године одржана редовна Годишња конференција омбудсмана за дјецу Југоисточне Европе (CRONSEE). Домаћин конференције, уз подршки Save the Children била је институција Заштитника грађана (Омбудсмана) Републике Македоније, а тема дводневне конференције била је заштита права и интереса дјеце миграната, препреке у одређивању  најбољег интереса за дјецу у покрету, посебно за дјецу без пратње, ризици од злостављања, насиља и занемаривања, случајеви дискриминације и идентификације малољетника, проблеми породичног раздвајања.

Конференцији је присуствовала и омбудсман за дјецу Републике Српске Нада Граховац, која је, између осталог, указала да дјеца без пратње нису на адекватан начин препозната у систему, усљед чега изостаје и адекватна подршка за ову категорију дјеце. То се посебно односи на дјецу у просјачењу коју организовано доводе из других држава, а који морају бити препознати као дјеца без пратње (ради се о дјеци, лицима млађим од 18 година, која нису под надзором родитеља, законског старатеља или друге одрасле особе и изван су територије своје земље), и  као посебно осјетљива категорија, с обзиром на бројне ризике, којима, у тим околностима, могу бити изложени.

Дјеца без пратње су само дјеца, која се у различитим фазама свог путовања суочавају са бројним ситуацијама, које систем мора препознати и на исте адекватним законским рјешењима, мјерама и услугама реаговати, као што су одговарајући услови пријема дјетета, приступ образовању и здравственим услугама, постављање стараоца дјетету, обезбјеђење преводиоца и правног савјетника, учешће дјетета и његово мишљење у свим поступцима и одлукама које се њега тичу и многа друга питања.

Одмах по утврђивању да се ради о дјетету одвојеном од родитеља, кључно је дјетету поставити старатеља који ће предузети све потребне мјере да дијете добије адекватну бригу и заштиту, а на основу пажљиво урађене процјене потреба дјетета, што на жалост у пракси изостаје.