ДЈЕЦА СУ РЕКЛА

Имам право на живот и играње и то сви морају чути.

Јелена, 9 година

Имам право на заштиту и да ме нико не смије тући.

Милан,6 година

Срећно је дијете које има породицу која га воли, савјетује и поджава.

Марина, 15 година

Права породица треба од малена да нас учи љубави и поштовању.

Јована, 16 година

Моја одговорност је да поштујем своје родитеље и да волим своје име и презиме.

Александар, 7 година

Имам права и обавезу да идем у школу.

Марко, 10

Имам право на пажњу.

Сњежана, 8 година

Насиље над дјецом је озбиљан друштвени проблем и данас је један од најчешћих облика кршења основних права и интереса дјеце. Основно право сваког дјетета, право на живот и развој, не само да је повријеђено већ и озбиљно угрожено различитим облицима насиља које на дијете оставља трајне и тешке посљедице.
 
Свако насиље над дјететом вријеђа и понижава, свако боли и свако, упозоравају стручњаци, угрожава развој и одрастање дјетета. Посљедице могу бити и врло тешке и дуготрајне за  физички и емоционални развој дјетета. Психичко насиље не оставља посљедице које се виде као код физичког насиља, теже се препознаје и пријављује, али посљедице на развој дјетета могу бити врло тешке и дуготрајне.
Мањак самопоуздања, одрастање са осјећањем да не вриједе довољно, несигурност, повлачење у себе или претјерана агресивност, неприхватљиво понашање када својим понашањем угрожавају сами себе али и друге, усвајање модела насилног понашања само су неке од посљедица.
Због недостатка бриге и пажње дјеца излаз врло често виде у агресивном и деструктивном понашању, алкохолу, бјежању од куће и из школе и сл.

Насиље над дјецом јавља се у различитим облицима - занемаривање дјетета, физичко злостављање, психичко насиље, сексуално искориштавање, насиље путем интернета. Основни проблем је што се оно не препознаје на вријеме и што изостаје одговарајућа реакција надлежних, како у дијелу подршке и помоћи дјетету тако и у дијелу утврђивања одговорности починилаца.

Према Годишњем извјештају о насиљу над дјецом у Републици Српској је у 2015. години евидентирано 637 дјеце жртава различитих облика насиља. Највећи број дјеце жртава насиља је у узрасној доби од 10-14 година - 257 или 40,3%. Оно што посебно забрињава је да је у истом периоду евидентирано 79  дјеце у узрасту до 4 године старости као жртве насиља и да је тај број повећан у односу на претходну годину.
Према подацима, дјечаци су жртве насиља у 56, 7% случајева, а дјевојчице у 43,3 %.
Према врсти насиља, дјеца су најчешће жртве психичког, емоционалног насиља - 378 случајева или 56,1%, затим физичког насиља-188 случајева или 27,9%, сексуално насиље и злоупотреба 27 случајева или 4%.

Подаци указују да се насиље над дјецом у највећем броју случајева дешава у породици. Иако породица има примарну улогу у развоју и одрастању дјетета, нажалост, многа дјеца управо у породици и у најранијем узрасту доживљавају различите облике насиља, злостављања, повређивања, понижавања. Насиље које дјеца доживљавају у породици никако није питање само породице без обзира што се дешава унутар ње, већ озбиљан друштвени проблем.
Нажалост, различитим облицима насиља, које може бити директно или индиректно дјеца су изложена и у васпитно-образовној установи и у сваком другом окружењу у којем бораве - игралишта, спортски клубови и сл.  

Насиље над дјецом никада није оправдано и свако се може и мора спријечити. Обавеза је државе да обезбиједи основно право сваког дјетета на поштовање његовог људског достојанства, физичког и психичког интегритета, спречавањем свих облика насиља и злостављања, јер је остваривање овог права дјетета кључно за обезбјеђење и унапређење свих других права дјетета.